Prokletije- Jezerski vrh - Sećanje na Zvonka Blažinu 12 - 15. mart 2009.

Prokletije- Jezerski vrh - Sećanje na Zvonka Blažinu
12 - 15. mart 2009.

U okviru akcije Planinarskog saveza Beograda, a u saradnji sa Planinarskim Savezom Crne Gore i Planinarskim društvom HRID iz Plava, PD Pobeda organizuje uspon na najviši vrh Prokletija, koji se nalazi na albanskoj teritoriji.

Četvrtak (12. mart)
Polazak u 22h, sa parkinga ispod hrama Sv. Save, ul. Skerlićeva. Prevoz autobusom: Ibarska magistrala, Ribarići, Berane, Plav, Gusinje, gde stižemo oko 7h (petak ujutru), i pravimo pauzu od sat vremena. Autobusom se vozimo još 6 km, prema mestu Vusanje (980m). Zatim idemo još 7 km pešice, sa stvarima, kroz dolinu Ropojana (koju ćemo detaljnije upoznati pri povratku), do druge manje doline, Ropojanski zastan, gde se nalazi letnja pogranična karaula (1384m).
Smeštaj: u karauli, koja je prazna, bez kreveta i nameštaja, sa jednim starim šporetom na drva, bez struje. Voda se donosi sa obližnjeg izvora (300m) ili se topi sneg. U karauli ima više prostorija u kojima se može smestiti veća grupa planinara. Spavanje je na podu (patosu). Zato je potrebno poneti vreće i prostirke, a bilo bi poželjno poneti i neko parče pvc folije koju bismo prostrli ispod prostirki ili stavili na prozore, jer su neka stakla na prozorima razbijena. Ko želi, može da ponese šator za smeštaj oko karaule u zimskim uslovima.

Petak (13.mart)
Posle smeštanja, oko 13h30 krećemo na lakši uspon, na neki od okolnih prevoja radi pripreme za uspon na Maja Jezerce.

Subota (14.mart)
Ustajanje u 1h15 ujutru. Polazak na uspon (zajedno sa planinarima iz Plava i Crne Gore) u 2h, sa opremom i stvarima potrebnim za uspon, a ostatak stvari ostaje u karauli. Staza prvim delom vodi kroz šumu prema graničnom kamenu B17 (1780m), gde ulazimo u teritoriju Albanije. Put nas dalje vodi na jug, kroz dolinu jezera (ima ih ukupno šest), zatim kroz jedan dugački snežnik koji zimi može da bude i lednik do prevoja (2354m) između vrhova Kokervhake i Jezerces. Tu nas čekaaju stene, kuloar, greben i najviši vrh Prokletija, Maja Jezerce (2694m), gde izlazimo oko 10h30-11h. Povratak istim putem do karaule, gde stižemo oko 17h-18h.

Nedelja (15.mart)
Ustajanje u 7h i priprema za povratak. Polazak u 8h, sa svim stvarima, ka dolini Ropojana, gde ćemo obići jedno od najlepših vrela, Savino oko, zatim mesto gde ponire reka Grlja, i dalje do Vusanja, gde nas čeka autobus. Pravimo pauzu od sat vremena u Gusinju i polazimo za Beograd oko 13 h, gde stižemo oko 22-23h.
Oprema: Obavezno poneti: ličnu kartu ili pasoš, overenu zdravstvenu knjižicu, planinarsku knjižicu sa plaćenom članarinom.
Oprema: vreća zimska, podmetači, planinarske cipele, cepin, dereze, štapovi, prusik, karabiner, odeća višeslojna i topla (kapa, šal, rukavice, debele čarape), prilagođena visinama preko 2000m u zimskim uslovima, hrana iz ranca za 2-3 dana, primus, termos za vodu, baterijska lampa, neka sveća, pribor za ličnu higijenu, prva pomoć, zaštitne kreme, naočare.
Napomena: Akcija je jako naporna i zahtevna i iziskuje dobru psiho-fizičku spremnost. Svako od učesnika preuzima vlastitu odgovornost za svoju nedovoljnu pripremljenost.

Cena: Cena prevoza: autobusom - 2400 din., ili minibusom - 2700 din. Za mlađe od 21 godine – 1200 din. ili 1350 din.

Vodje akcije:Milan Lončar, Vladislav Matković

Dace Bog da se ne vratim... pa da se ljudi rese bede, a i ja da zavrsim sam sa sobom... 17 preloma i nista fatalno... valjda cu u Albaniji poginuti

hvala svima na podrsci

Predlazem Miroslava Zivojinovica, naseg Kupusa, za mesto nacelnika drustva, verujem da se i on slaze, ja mogu da nastavim da vodim extreme sekciju i ucestvovacu na visokogorskim akcijama (sto vise mogu) i na akcijama drustva. Pocinje i fax frka tako da mi je to sad najbitnije, jer hocu da upadnem na budzet za FON (Fakultet Organizacionih Nauka) da ne bih morao da placam godisnje 121.000 din. Tako bi verovatno i vise mogao da ucestvujem na akcijama, ako nemam finansiranje faxa na teretu.

Tek jutros(nije bilo dometa) je na telefon Drustva stigla SMS poruka:
,, Krco nismo uspeli !!, Milan Loncar je obustavio uspon posle 6 sati, na samo 300 metara,
od vrha.Od vetra nismo mogli da stojimo.Pola sata bili smo u jamama, pa nekako nazad.!!!!!,,

Svakako da je bilo izuzetno opasno, jer Milan Loncar samo u takvim uslovima odustaje.Vazno je
da se svi vrate zivi zdravi.Mnogo je nasih planinara stradalo ovih godina, a poslednja upozoravajuca
je smrt Drena Mandica.I ovo je ogroman uspeh.Kad se ni domaci, Crnogorski planinari nisu popeli.
Takav je vrh Maja jezerce.To svi viskogorci znaju.

Sledeci put sigurno.Dace Bog.......

Sve cestitke Bozi, kao da se popeo, a gledacemo i slike i i video snimke...!!!!!

Krca I

Nazalost nismo uspeli
Evo izvestaja...
U petak u 12:00 stizemo u Vusanje i krecemo ka karauli... to je bio kratak uspon od 400m visinske razlike dug samo 7km... traktorom su nam prebacili ranceve prva dva kilometra, pa posle peske. U 14:20 sizemo do Karaule si smestamo se. Zatvaramo prozore najlonima koje smo dobili, topimo vodu za sutrasnji uspon i pomazemo pri podizanju logora pored doma. Oko 20h lezemo da bi bili odmorni za uspon.
U subotu u 01:00 ustajemo i pripremamo se za polazak. U 02:00h krecemo na uspon. Prolazimo ostar uspon kroz sumu, tu vec odustaje par ljudi, i izlazimo na dolinu u kojoj se nalaze granicni kamen i prvo jezero. Nastavljamo po obodu, pazljivo obilazeci jezero i preko prevoja ka drugom jezeru... Kada smo se popeli na drugu zaravan vec se podize vetar... odustaje jos ljudi. U 08:52h vodeca grupa koja je prtila, a u kojoj sam bio i ja stize do grebena koji vodi na Maja jezerce. Ostalo je jos 300m visinske razlike do vrha i samo 45min hoda. Ali vetar je tada vec postao nepodnosljiv, a oko nas su se videli tragovi lavina... vidljivost je uzasno opala. Nismo mogli da hodamo koliko je vetar bio jak... ljudi su padali kao pokoseni, voda koju smo poneli smrzla je, tako da smo ostali bez tecnosti koju smo brzo gubili u telima, temperatura je pala na -20°C. Napravili smo vucije jame i ukopali se u njih... Loncar sa ostatkom ekipe stize 20ak min kasnije... mi smo vec bili poprilicno promrzli. Od 100 ljudi koliko je poslo iz karaule na uspon do grebena, 2340m je stiglo samo 40... Tada Loncar izdaje naredbu da se krene nazad. Oko 13h svi su stigli u karaulu. Pokusavamo da se svi zgrejemo u vrecama i topimo sneg da bi dobili preko potrebnu vodu. Oko 20h lezemo na spavanje....
U nedelju u 07h ustajemo i spremamo se za povratak. U 8h krecemo iz karaule i usput razgledamo Savino oko i ponor reke Grbaje... prelepi prizor za nase oci... pored puta nalazimo i jednu stenu idealnu za slobodno penjenje... posle razocarenja sto nismo uspeli da se popnemo na vrh... to nam je posluzilo kao satisfakcija da uradimo neku lepu fotografiju.
Snimaka i fotografija ima dosta, ali nema tog dela sa mecavom, zato sto su nam aparati uglavnom otkazali... par drugara je slikalo... pa cu gledati i da to uzmem pa da slozim kompletnu hronologiju.
Slike slede...a ja sada odo da se naspavam...